Апокалипса јуче, данас, сутра

    Последња драма у овој свесци, Добри мој Милице Стојановић, талентовано је, живо, разиграно драмско штиво, у дијалозима и полилозима, у коме је живот смештен на позорницу елитног ресторана „Рондо“, на врху Куле Београд, са панорамом „Београда на води“ као кулисама на сцени. И, што се више поглед диже нагоре, то се панорама дубље спушта у симулакрум коме никакво богатство и монденски садржаји не могу удахнути живот. Простор ресторана је загушљив и тежак, испуњен судбинама које се не испуњавају. Свакодневица „угледне“ клијентеле у опозицији са особљем ресторана „Рондо“ представља Апокалипсу данас. Расточен, ситничав, бесан, подругљив, циничан и празњикав живот, који се дезинтегрише изнутра, описан је надахнуто и верно, са искуством инсајдера. Особље ресторана је особље живота. Реалистичка, на моменте натуралистичка драма, са сјајним смислом за карактеризацију ликова, открива нам младу ауторку чији драмски првенац обећава једну лепу уметничку каријеру. Слободни смо да прогнозирамо леп живот ове драме на позоришним сценама.

    - Сувајџић, Бошко (2021). „Апокалипса јуче, данас, сутра (Поговор“. У: Савремена српска драма, бр. 59. Београд: Удружење драмских писаца Србије; Позориште „Модерна гаража“, стр. 280.

Савремена српска драма бр. 59
Удружење драмских писаца Србије