Ја сам Нора и станујем у кућици за лутке
на крају уске, неасфалтиране улицетолико уске да посвађа сваки пут
комшије када се мимоилазе.
Ја сам непријатељ народа и имам терасу
са које не лете каменице на пут
којим залутали путници незграпног хода
гњецају у блату до колена.
Са ње се пружа поглед све до краја улице
којом не прођеш, а да останеш чист
као чипкане, уштиркане завесе на прозорима
које померају кућни духови.
Ја сам Нора и немам чипкане завесе,
гледам директно у очи, небо и мрак
који једе речи из утроба жена што ћуте
грабљивцима међа за опште добро.
За све је крива она, тако кажу,
а места за проширење више нема
заузела су их баште парадајза
и импровизована страшила од рита.
Нема коментара:
Постави коментар